Спелта

Категорија: Органска
Аутор Super User Погодака: 57924
SpeltaКРУПНИК  (TRITICUM SPELTA) - ЖИТАРИЦА БУДУЋНОСТИ
 
 
Једина житарица и једина храна која човеку, осим воде може да обезбеди све потребне хранљиве састојке за живот.
 
 
Генетско порекло и класификација
 
Хемијски састав и квалитет зрна 
 
Лековито дејство 
 
 
Од пре Христа 
Крупник (Triticum aestivum spp. spelta, јаре форме), био је познат Египћанима јер су најстарији налази ове врсте пшенице нађени у долини Нила, и потичу из четвртог миленијума пре Христа. Први писани подаци нађени су у Библији (2. МОЈСИЈЕВА 9. 31,32; ИСАИЈА 28. 25; ЈЕЗЕКИЉ 4. 9). Ову плевичасту и јестиву врсту пшенице познавали су и користили за исхрану и стари Римљани и гајили су га малтене у целој Империји, у Немачкој, у алпским пределима и деловима Панонске низије.
 
Мађарска племена, насељавањем у Панонску низију, наставила су са гајењем и коришћењем у исхрани ове пшенице, све до половине 20. века. Стварањем високородних сорти ова врло значајна житарица скоро је ишчезла и одржавана је само у банкама гена широм света. Поново је откривена седамдесетих година прошлога века, буђењем еколошке свести становништва и неопходности потрошње здравствено безбедне хране. Највећи корак учињен је у Швајцарској, у долини Рајне, Аустрији, а касније и у другим развијеним земљама Западне Европе, Северне Америке, а после распада комунизма и у земљама које се данас налазе у транзицији
 
Генетско порекло и класификација 
 
Према новијим истраживањима ова врста пшенице настала је 5000-6000 година пре Христа, највероватније на Блиском истоку, на подручју Плодног полумесеца у Анатолији у садашњој Турској, спонтаним укрштавањем травних врста.
Као што се види крупник припада хексаплоидном низу, јер је број хромозома 21, као голозрне, културне форме са неломљивим вретеном. Због тога се ове врсте могу међусобно укрштати.
Од наведених врста највећи значај има обична - мека пшеница(Triticum vulgare), са своје две форме озиме и јаре, тврда пшеница (Triticum durum)и ново откривена врста, крупник, који се поново шири у многим земљама Европе и Северне Америке.
Крупник има високо стабло и склон је полегању. Класови су дугачки, без осја са ломљивим вретеном. После жетве дугачко зрно остаје у плевици, коју је пре млевења потребно одстранити специјалним машинама.
 
Пошто је крупник био склон полегању, од времена Мендела, укрштен је са меком или обичном пшеницом, зато није коректно говорити о пракрупник врсти. Циљ укрштања био је скраћење стабљике, да би се додавањем минералних дубрива постигли виши приноси. Међутим, вишеструким повратним укрштавањем створен је "типични" крупник у којем удео генома обичне пшенице може варирати од 0-100%. Најозбиљнији селекциони рад вршен је у Савезу Деметер у Немачкој - организација за биопроизводњу, где су створене бројне нове сорте у којима је удео генома крупника 100%, а обичне пшенице 0%. Упорним радом, такође вишеструким повратним укрштањем, створена је сорта крупника у Мађарској, ОКО-10. 
 
 
Хемијски састав и квалитет зрна 
 
Новостворене сорте крупника имају врло висок садржај беланчевина, који код неких може да буде и већи од 20%. Зрно крупника у идеалном односу садржи беланчевине, угљене хидрате, масти, минералне материје, витамине и целулозу. Једина житарица и једина храна која човеку, осим воде може да обезбеди све потребне хранљиве састојке за живот. Беланчевине су састављене од аминокиселина. Од 20 аминокиселина 8 су есенцијалне, неопходно их је унети храном, јер људски организам није способан да их синтетизује. У табели 2. приказан је садржај есенцијалних аминокиселина у обичној пшеници и у зрну крупника. 
 
Потреба за беланчевинама зависи од старости људи. Тако на пример, одојчету је потребно 3,5 г/кг, школској деци 2,0 г/кг, одраслим људима до 65 година 1,2 г/кг, а преко 65 година старости 1,0 г/кг по телесној тежини. Висок садржај беланчевина потребан је одојчету и деци због потребе раста, а старијим људима због брже разградње ћелија у организму. Из табеле 2. се види да зрно крупника садржи знатно више леуцина, methionina i phenjlalanina у поређењу са обичном пшеницом.
Од phenjlalanina ствара се допамин и два хормона норадреналин и адреналин. Недостатак допамина - под одређеним условима - може изазвати Паркинсонову болест. Норадреналин и адреналин су одговорни за добро расположење. Њихов недостатак може довести до тешке депресије. Оба хормона су одговорна за регулацију нивоа шећера у крви.
Tryptophan поспешује синтезу серотонина, односно хормона који утиче на расположење и психичку равнотежу. Зато коришћење крупника у исхрани превентивно, чува људски организам од тих болести, јер осим тога јача и имунитет. Крупник је веома богат минералним материјама, микроелементима и витаминима. Има знатно већи садржај витамина Би и Б2 и ниацина од обичне пшенице. Значајан је веома висок садржај селена, чији недостатак доприноси појави обољења од рака. 
 
Од очишћеног зрна крупника може се добити интегрално и бело брашно, односно хлеб. Интегрални хлеб крупника има веома лепу браонкасту боју, као и хлеб, коме се обично додаје слад или друге боје, да би се продао по већој цени. Браон боја у интегралном хлебу крупника потиче од мекиње која садржи највише микроелемената и влакана. Бели хлеб крупника је сличан обичном белом хлебу, и дуже остаје еластичан и мек. Хлеб од интегралног брашна крупника остаје мек и недељу дана, има сладуњав и пријатан укус. Технологија печења хлеба је идентична обичном хлебу .
 
Садржај лепка у зрну крупника 45-55% знатно је већи од обичне пшенице. Од брашна крупника може се правити тесто и без додавања јаја, зато тај хлеб могу јести и оне особе које су осетљиве на албумин, који се налази у јајима.
Лепак садржи глијадин, који је растворљив у 70%-ном алкохолу и глутенин, растворљив у алкалним растворима. Глијадин утиче на растезање и лепљивост, а од глутенина зависи чврстоћа, те постојаност лепка. Значајно је истаћи да су неке особе алергичне на глутенин других житарица, али могу да користе хлеб од крупника, који такође садржи врсту глутенина, али та врста не изазива алергију. У таквим случајевима се брашно крупника не срне мешати с брашном обичне пшенице. 
 
Лековито дејство 
 
О лековитом дејству крупника има јако много података у литератури и на интернету (Фаркас, 2007, Хилдегард, 2007). Др Фаркас (2007) описује да је имао тумор, који су у Мађарској лечили само хемотерапијом и зрачењем. Један од његових колега му је скренуо пажњу на сок од траве крупника. Суштина тога је да се неољуштено зрно крупника густо посеје у плитак пластични суд, тако да буде покривен речним песком или земљом за цвеће, дебљине један цм. После сетве земља се залије дестилованом водом, те након ницања на собној температури у светлој просторији оставља 8-10 дана, да би порастао на 10-12 цм (слика 5). Након тога пшенична трава се жање са маказама, ставља се у пластичну кесу и одлаже у фрижидер. Пожњевена трава у фрижидеру може да се складишти највише 7-10 дана. Од траве се свакодневно узима мања количина која се самеље у пластичном млину који не сме да има металне делове. Влакнасти део крупника није сварљив за човека, јер може изазвати разне сметње у пробавном тракту. Зато се сок обавезно цеди из траве, а влакнасти део се баца. 
Од исцеденог сока свакодневно треба попити 4-8 јеловне кашике. Због високог садржаја беланчевина сок треба конзумирати у року од 1-2 сата после цеђења. Пије се највише 20 дана, затим се прави пауза од 3-4 недеље, и онда се терапија наставља по потреби.
Здравствено стање др Фаркаса после ове терапије се побољшало. И он и његове колеге лекари га сматрају излеченим.
У САД-у ова метода се широко примењује као превентивна мера против тумора и рака, као и других обољења. 
Хилдегард (2007), препоручује следећи рецепт: "Ако је неко толико мршав и слаб, да не може да жваће, нек једе кувано зрно крупника, додавањем маслаца, жуманаца, соли или меда. Болесник ту мешавину троши, док не оздрави, као од мелема". Аутор саопштава да о терапији крупниковим зрном постоје позитивни лекарски налази и искуства. Хранљиве материје у крупнику не оптерећују пробавни систем, организам их лако усваја, и брзо улазе у крвоток.
На тај начин ћелије организма су оптимално исхрањене и способне за високе учинке. Крупников хлеб препоручује се и спортистима. 
"Дијета" од крупника је ефикасна за лечење цревних обољења, сметњи метаболизма, обољења бубрега, код претераног коришћења лекова и разних алергијских симптома проузрокованих исхраном. Подразумева се да је код лечења појединачних болести потребно консултовати лекара и не теба престати са узимањем лекова у току лечења. 
Крупник има скромне захтеве према климатским и земљишним чиниоцима, те према агротехници, отпоран је према штеточинама и болестима и зато је погодан за био или органску производњу. Његово гајење се не разликује од гајења обичне пшенице, изузев примене минералних ђубрива и средстава за заштиту биља. Због тога је његово гајење рентабилније од обичне пшенице. 
 
СЕТВА
 
(Сетва: 300кг/1Ха до половине новембра. - Роди око 3,5Т/1Ха)
Крупник је толерантнији на неповољне агро-еколошке услове и према патогенима и није му потребна интензивна агротехника. Тврде, котасте плевице боље штите плод од ваздушних загађења и напада штеточина, а воштана превлака на стаблима и листовима спречава појаву патогених гљива услед боље прилагођености неповољним биотичким и абиотичким условима подесан је за гајење у систему органске пољопривреде
-Основну обраду у складу са органским принципима треба извести без превртања ораничног слоја. Дубина обраде у органској производњи најчешће износи 20 цм.
-Предсетвена припрема изводи се на дубину од 6-7 цм.
-Захтеве биљака у погледу Н, П и K треба задовољити коришћењем органских и у органској производњи дозвољених минералних хранива. У органској производњи нарочито треба инсистирати на благовремености и квалитету сетве.  Треба рокове сетве прилагодити одређеним агроеколошким условима. Сетва се изводи житним сејалицама на растојању од 12 cm и дубину од 3-4 цм.
Од мера неге важне су:
•ваљање после сетве како би ницање било брзо и уједначено, а корен се добро развијао и
•дрљање ради боље аерације и подстицања бокорења.
У сетви крупника може се користити плевичасто или ољуштено семе. Подељена су мишљења који је од ова два облика погоднији. Плевице крупника боље штите семе од напада патогених гљива, па то представља погодност приликом употребе плевичастог семена у органској производњи. 
 
ЖЕТВА
 
Жетва се врши универзалним комбајнима. Крупник доспева за жетву након жетве обичне пшенице
При жетви клас крупника се распада на класиће у којима се налазе најчешће два, а понекад и три зрна (caryopsis).
 
Рачуница – калкулација